Nemački ovčar – hrabar, aktivan i odmeren

Nemački ovčar je naočito i snažno stvorenje, a poznat je kao vodeći svetski čuvar, policijski, vojni i spasilački pas i pas tragač.

Nemački ovčar je hitar, živahan, odan i vrlo inteligentan pas. Poslušan je i vrlo brzo uči. Lako ga je trenirati zbog svoje izrazito visoke inteligencije. Aktivan je, pun energije, hrabar, pouzdan i nezavisan. Nastavite sa čitanjem

Zadnje noge kod nemačkog ovčara

zadnje_noge_2Zadnje noge, gledano od pozadi stoje paralelno. Kada govorimo o zadnjim nogama psa, potrebno je prvo da napomenemo od čega se one sastoje. Zadnji deo nemačkog ovčara se sastoji od karlice, sapi i repa. Možemo slobodno reći da je ovo pogonski deo tela nemačkog ovčara jer on određuje silinu kojom se pas kreće. Jedino dobra kombinacija kostura sa mišićima može da obezbedi ovakvu snagu. Zadnje noge treba da obezbede makismalne moguće rezultate u radu sa minimalnom uloženom energijom.
Nastavite sa čitanjem

Ramena i prednje noge kod nemačkog ovčara

Rame je napravljeno od lopatice i nadlaktične kosti. Rame nije prikačeno za pršljenove niti ostatak skeleta, već se nalazi u skupini mišića. Uglovi između lopatice i nadlaktične kosti su veoma bitni za hod psa, ali nije tačno da ugao između lopatice i nadlanične kosti MORA da bude 90 stepeni. rame_nemackog_ovcaraObjašnjenje je jednostavno, kada je životinja u kretanju , težište se pomera na dole, telo je blago spušteno i ugao ramena pokušava da postigne ugao od 90 stepeni. Takođe rame mora da nosi veći deo težine tela a što je vertikalnije manje će da troši energije da ostane u tom položaju. Nagnutost kosti je potrebna za kretanje, ali uspravna pozicija obezbeđuje potrebnu podršku za kretanje. Najbolje rame je kompromis između ta dva. Ugao od 95 stepeni je sasvim dovoljan da obezbedi noramalan hod. Ugao između lopatice i nadlaktične kosti se kreće od 90 do 110 stepeni. Lopatica je nešto kraća od nadlaktične kosti i prekrivena je hrskavicom. Lopatična kratkost u kombinaciji sa velikom količinom mišića u kojima se nalazi čine lopaticu veoma moćnom polugom. Lopatica se veoma teško može videti kod pasa koji imaju izraženu muskulaturu. Prednje noge posmatrano sa bilo koje strane su paralelne.
Nastavite sa čitanjem

Vrat i telo kod nemačkog ovčara

Telo nemačkog ovčara je veće dužine nego visine. Po standardu odnos dužina:visina=10:8.5 Dužina trupa je od 10% do 17% veća od visine psa tako da to psu daje malo izduženiju strukturu. Visina potpuno zrelog mužjaka je od 61cm do 66cm, dok je visina grebena kod ženki od 56cm do 61cm. Ukupna dužina ne zavisi samo od toga kolika sa duga leđa već i od veličine zadnjih udova kao i od dužine nogu.

Nastavite sa čitanjem

Glava kod nemačkog ovčara

Ono što svakako krasi ovu rasu je prelepa glava koja odiše elegancijom, a celokupnom izgledu daje izgled apsolutne snage. Zbog svoje široke i lepe glave pas odaje izraz plemenitosti i poverenja. Ona je jedan od faktora koji će Vam tačno reći ko je mužjak a ko ženka u rasi. Mužjaci imaju značajno jaču lobanju sa proporcionalno manjim očima, više mišića i većim krzom oko vrata. Labave usne i podbradak su nepoželjne. Kuje nemaju slabiju glavu, samo je ona manja i lepše isklesana.

Glava
Glava mora biti u proporciji sa veličinom tela. Po standardu glava treba da bude od 39% do 40% visine psa u grebenu. Ako je glava preduga ili prekratka to će biti razlog za diskvalifikaciju. Lepo oblikovana i jaka glava treba da bude šira između ušiju, sa blago zaobljenim čelom, ali ne izbačenim. Čelo je malo i ima neznatno naglašenu čeonu brazdu. Ova brazda može biti vidljiva kod primeraka radnih nemačkih ovčara što je posledica veoma jakog viličnog mišića. Ako je brazda duboka onda je to diskvalifikaciona mana.
Nastavite sa čitanjem

Nemački ovčar – nastanak i odlike rase

Nemački ovčar – je kratko rečeno izuzetan pas, koji je po nekim kriterijuma idealan, dolazi iz Nemačke. Nastao je kao rezultat strpljivog rada na selekciji, kapetana Maks fon Stefanica, koji je u prethodnom veku dao sebi za zadatak da ukrsti više rasa ovčarskih pasa da bi stvorio novog psa koji bi bio obdaren maksimumom kvali­teta.

Počev od 1884. godine, fon Stefanic je odredio osnovne smernice rase, koju je pobo­ljšao obogaćujući je, 1893. godine, krvlju škotskog ovčara. Nemački ovčar, kakvog mi danas poznajemo, bio je rođen. Veoma brzo, stekao je veliku popularnost. Godine 1899, amateri su osnovali prvo Društvo nemačkog ovčara, koje je objedinjavalo više od 30 000 članova, raspo­ređenih u stotinak klubova. Danas, nemački ovčar je najpoznatiji i najrasprostranje­niji pas u celom svetu. Da li se on pre jedno desetak hiljada godina ukrstio sa vukom iz severne Evrope, što mu daje manje više lupoidno poreklo?

Nastavite sa čitanjem